Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
Turistička organizacija Srbije
Turistička organizacija Vojvodine
Turistička organizacija regije zapadne Srbije
Turistička organizacija Beograda
Turistički info centar Novi Sad
WTO - Svetska turistička organizacija
Privredna komora Srbije
Privredna komora Beograda
Privredna komora Novog Sada
Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede - Hores
Hotelijerstvo i gastronomija
Poslovno udruženje turističkih agencija Srbije - YUTA
Poslovno udruženje banja i klimatskih mesta

Centar za održivi i odgovorni razvoj turizma CENORT

Izaberite broj iz arhive:

ČUDESNI SREM

Kada ste neraspoloženi, pomalo ljuti ili razočarani u stvarnost, ne brinite, ima leka. Probajte sa putovanjem do Srema. Izleti mogu osvežiti vašu dušu i okrepiti vas. Upoznavanje Srema je kao ispijanje lekovitog čaja. Kada ga bolje upoznate, uvek mu se vraćate jer donosi mir, ali i nove priče koje ćete sami napisati.
U Srem smo pošli iz Novog Beograda. Domaćini iz Surčina sačekali su nas u marini bloka 70. Ljubazni Surčinci su nas svojim plovilom poveli na rečno putovanje Savom do sela Jakova. Pristali smo bez dvoumljenja i ubrzo se našli na plovilu koje je bilo za ovo doba godine malo više otvoreno. Ovaj rečni tramvaj vozi preko celog leta. Pa ko voli opušteniji prevoz na 40 stepeni, nek izvoli. Ali ima i onih letnjih izletničkih plovila koji pružaju celodnevni program. Domaćini su skelu brodić zaštitili providnim najlon pokrivačem, pa smo se ušuškali i ispijali dobru kafu. Dok smo plovili, razgovarali smo sa kapetanom. Za sigurnu plovidbu bilo je potrebno razmeniti nekoliko rečenica sa njim. Kapetan je bio pravi jer je vozio čak i brod na Volgi, a jedan je od najvrednijih preko letnje sezone na relaciji Novi Beograd - Jakovo. Sada smo se potpuno opustili i plovili smo Savom bez imalo straha.
Plovili smo sat i deset minuta, dovoljno da vidimo lepotu koju je pružala savska obala. Vikend kućice na vodi načičkane jedna uz drugu podsećale su nas na Andersenove iz bajki. Na levoj i desnoj obali izdizale su se na stubovima velike vikendice. Jedna od njih sa kupolama bila je pravi dvorac.
Stižemo u pristanište Jakovo. To je jedno od pristana, kako ih Sremci zovu. Ima ih još u Surčinu, Boljevcima i Progaru. Surčinci su vredni, pa su na svakom pristanu otpočeli sređivanje obale. Biće leti i plažica.
Na pristanu su nas dočekali novi domaćini. Odvajamo se u dve grupe. Jedni ulaze u minibus, a drugi u konjobus sa dva konja koja vuku kola sa osam gostiju. Uputismo se ka salašu Stremen koji se nalazi kilometar od pristana, na periferiji sela Jakovo. Salaš Stremen ima jednu divnu ulogu. Svakom gostu koji zakorači ovim imanjem donosi posebno raspoloženje. Na ulazu u salaš dočekala su nas dva psa koja čuvaju ovu oazu. Dobronamerni su i stalno ulaze u konjušnicu. Dakle, kada se uželite prirode, konja, reke, i sremačke kuhinje, tada je vreme da dođete na salaš. Ovde je sve kao na filmu. Imate vožnju fijakerom i konjo-busom, ergelu konja. Možete završiti i školu jahanja. Svake godine se na salašu održava konjički tunir u preskakanju prepona na kom učestvuju mnogobrojni konjički klubovi. Ovaj događaj predstavlja pravu atrakciju.
Odlazim do konjušnice i odmah prilazim Kapetanu. On je najlepši pastuv koga sam videla. U vlasništvu je Gordane iz Beograda. Tu je i kobila Madona. Prilazim Kapetanu i upoznajemo se. Očekuje nagradu i dobija ostatke mog doručka. Pozdravljam se s njim i obećavam mu da će dobiti idući put kocku šećera ili jabuku.
Posetioci fotografišu Kapetana i Madonu. On je otmeniji i flertuje sa publikom. Ipak, kao da ga to malo i zamara, pa nas otpozdravlja.
Odlazim do restorana. Enterijer u starom stilu... satovi, kredenci, čajnici... Domaćini nam nude ukusnu štrudlu od maka i čaj. Kakav osećaj!
Put nastavljamo prema selu Boljevci. To nije onaj Boljevac koji se nalazi u Istočnoj Srbiji. Ovo je pravo sremačko mesto: ravna ulica, uređene kuće sa visokom ogradom. Dolazimo do centralnog dela mesta, i gle... Na velikoj kapiji prema ulici okačena stara metla. Pitamo domaćina iz Boljevaca šta to znači, a on nam otkriva da se ovo domaćinstvo bavi pravljenjenjem metli. Ali to nisu obične metle, već metle korovače kojima se najbolje čiste avlije i torovi.
Selo Boljevci se nalazi na levoj strani obale reke Save na samo 40 kilometara uzvodno od Beograda, odnosno na dvadeset devetom kilometru lokalnim putem. Pripada opštini Surčin. Boljevci su sa Beogradom povezani linijom 605. Meštani pričaju da je ovo selo nekad imalo svoju ambulantu, Dom kulture, a i banku. Biće bolje sutra, kažu. Stanovništvo je srpske i slovačke nacionalnosti. Bolje-včani čak imaju dva kulturno-umetnička društva, “Branko Radičević“ i “Sladkovič“. Selo je najživlje za vreme seoske slave, Velike Gospojine, 28. avgusta.
Ovde se u srednjem veku nalazio važan prelaz preko Save do kog se stizalo sa Carigradskog i sa Srebrničkog druma. Selo je, zajedno sa Beogradom 1521. godine, potpalo pod tursku vlast. Pod dana-šnjim imenom naselje se pominje 1702. godine, a prvi pisani dokument datira iz 1716. godine. Crkva posvećena svetoj Petki izgrađena je u periodu od 1717. do 1800. godine.
Boljevci je čisto selo. Blistaju i sveže obojene kuće. Mnogi Beograđani bi želeli da imaju vikend kuću u ovom selu. Naši domaćini su nam se pohvalili Stajkovom kućom. To je prava seoska etnogalerija - boljevačka kuća s početka 20. veka. Zaljubljenik u svoj rodni kraj Đorđe, prikupio je mnogo starih etnostvari. Pomogli su mu i meštani. Svega tu ima, od kolevke do mladine spreme za udaju i to od žipona i vezenog rublja do ukrasa za kosu. Ali tu su i lavori, slanici, astali, veliki jorgani, a tek bogati dušeci za spavanje, slamarice, slovačka nošnja, čipkane jastučnice, kecelje. Sve je tu, ceo život Boljevčana. U dvorištu đeram i oruđe za rad. Domaćini nam pričaju da dočekuju i organizovane goste, grupe preko 20 ljudi. Tada služe sremsku užinu - hleb namazan, ma-šću, postu solju i paprikom, štrudlu sa makom, rakiju dudinjaru i sok od višnje.
Selo ima moderne vikendice i to tik uz Stajkovu kuću. Vredni Surčinci su uz Boljevce, na Savi sagradili nautičko selo kome su dali ime Biser. Kućice su moderno opremljene i namenjene su za iznamljivanje. Plutaju na vodi i ima ih 16. Imaju dva kreveta, čajnu kuhinju, malu terasu sa tendom. Čudesno je sve to! Otkud ovaj morski kadar usred Srema, zapitah se. Odgovor je u Boljevcima i Savi.

Slađana Ristić

 

 
 
 
 
 
 
 
 

 

 

copyright NIP "Druga kuća" d.o.o. 2008
Sedište: Kraljice Natalije 66; Redakcija: Resavska 28/IV 11000 Beograd
Tel: +381 11 3346 109 Tel: +381 11 2688 118 Fax: +381 11 3611 529
office@revijauno.co.rs